Обиљежен Дан романијских бригада – Успјешно извршавани сви задаци за одбрану српских огњишта
Служењем парастоса погинулим припадницима Војске Републике Српске у Цркви Светог пророка Илије, полагањем вијенаца на Централно спомен-обиљежје на коме је уписано 1.170 имена бораца Сарајевско-романијске регије погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату и посјетом Спомен-соби у којој је изложено 630 фотографија погинулих бораца Сарајевско-романијске регије, у Сокоцу је јуче обиљежен Дан романијских бригада, Прве романијске пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде.
Прошле су тачно 32 године од оснивања ових бригада кроз које је током Одбрамбено-отаџбинског рата прошло више од 15.000 бораца, а Прва романијска пјешадијска бригада одликована је Медаљом Петра Мркоњића, а Друга романијска моторизована бригада Одредном Немањића.
Фото: Инфо центар Соколац
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић подсјетио је да су припадници романијских бригада ВРС учестовали у борбама на ратиштима широм Српске и успјешно извршавали све задатке ради одбране српских огњишта.
- Наша погинула браћа су најзаслужнија што данас постоји слобода и што је одбрањена Република Српска. Гајимо културу сјећања, преносимо на млађе генерације и док буде живјело сјећање на њих, живјеће и слобода. Имамо обавезу према њима, али и према оним борцима који су гинули прије њих – казао је Остојић и упутио честитке припадницима романијских бригада поводом овог дана.
Фотографија уступљена Инфо центру
Обраћајући се након служења парастоса, Старјешина Црквене општине Соколац протојереј-ставрофор Илија Чупић рекао је да нема веће жртве од оне када човјек положи највредније за оно што највише воли. У својој бесједи он је казао да управо захваљујући тој жртви коју су дали српски борци у одбрани слободе и живота, ми данас уживамо у слободи.
- Треба да будемо увијек заједно као два крила на орлу, и духовно и световно, и да се заједно, као црква и народ, узвисимо – поручио је отац Чупић.
Фото: Инфо центар Соколац
Предсједник Борачке организације општине Соколац Љубормир Ерић навео је да је прије 32 године проглашена мобилизација, када се српски народ максимално одазвао на позив свог руководства.
- Тада се више од 92 одсто људи из Сокоца одазвало позиву у борби за слободу и формиране су двије романијске бригаде из чијих редова је на бранику отаџбине животе положило 565 бораца. Осјећамо посебан пијетет према њима, али исто тако и према породицама погинулих бораца, онолико колико можемо у складу са нашим могућностима. Веома сам почаствован свима који су дошли да увеличају ово наше обиљежавањe. Ми ћемо настојати да постанемо јака монолитна организација у којој желимо да окупимо све борце. Даћемо све да заштитимо борце и одавде идемо даље, ка врху, како би Борачка организација добила статус какав заслужује – нагласио је Ерић.
Фото: Инфо центар Соколац
Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Соколац Жељко Поповић нагласио је да су борци ове двије романијске бригаде увијек били тамо гдје је било најтеже и најпотребније. Од Источне Славоније, преко Сарајева, Горажда, Олова, Бихаћа, Трескавице, Мајевице, Подриња, Нишићке висоравни и осталих ратишта широм Српске.
- У одбрани Сарајевско-романијске регије погинуло је укупно 4.210 српских бораца чија су имена уклесана на унутрашње зидове манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Наша света дужност је да помињемо те борце, да их се сјећамо, обилазимо њихова гробна мјеста и да њихова жртва не буде препуштена забораву, јер би то био највећи гријех и нас и будућих генерација. Мир је дефинитивно императив на овим просторима, а слобода и Република Српска немају алтернативу – категоричан је Поповић.
Фото: Инфо центар Соколац
Бивши ратни командант Друге романијске моторизоване бригаде од 1994. године и пензионисани пуковник Мирко Тривић рекао је да посебну радост представљају послијератни сусрети ратних другова, који су једни другима помагали и спасавали животе.
- Ово је година мог јубилеја када сам прије 30 година дошао у Соколац и преузео команду од некадашњег пуковника а сада генерала Радослава Крстића над борачким саставом Друге романијске моторизоване бригаде. Сјећам се када сам 1995. године рањен под Зловрхом у операцији на Жепи када му је први у помоћ пристигао тадашњи мајор Љубомир Ерић, потом и остали борци. Не може се описати тај осјећај данас кад се сретнемо. Нема везе колико је година прошло, кад сваки моменат доноси сјећање на посебан догађај, анегдоту или ситуацију у којој смо били – изјавио је Тривић.
Фото: Инфо центар Соколац
Припадник Друге романијске моторизоване бригаде Драган Цуревић у то вријеме је био командир јединице који је водио трећу чету.
- Веома ме радује прилика када се можемо срести ми борци и одати пошту нашим погинулим саборцима. Учествовали смо на свим фронтовима и не могу издвојити које је било најтеже, свако ратиште је било сложено. Данас смо се ми преживјели присјетили и добрих али и оних лоших момената – рекао је Цуровић.
Фото: Инфо центар Соколац
Обиљежавању су присуствовали и координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије Горан Шеховац, представници борачких организација романијске регије, политичког и друштвеног живота општине Соколац, организација проистеклих из минулог рата и демобилисани борци.
Фото: Инфо центар Соколац
Поводом 21. маја, Дана романијских бригада, Борачка организација општине Соколац расписала је недавно конкурс за најбољи ликовни и литерарни рад на тему „Романија херојски завичај романијских бригада“. Конкурс се односио на ученике основне и средње школе. Најбољи радови проглашени су јуче на свечаном ручку у Парохијском дому „Романијске Лазарице“ и уручене су им новчане награде.
Фото: Инфо центар Соколац
У категорији литерарних радова награђене су Милица Боровчанин, Маријана Вукотић и Теа Савчић, док су у категорији ликовних радова награђене Маја Грујић, Вања Симић и Катарина Тошић.
Фото: Инфо центар Соколац
У културном дијелу програма посјетиоци су могли да погледају изложене ликовне радове и чују првонаграђени литерарни рад. У музичком дијелу програма учестовали су гуслар Немања Цуровић и вокални солисти Ивана Грујић и Стефан Томанић, те Културно-умјетничко друштво „Завичај“.
ИЗВОР: ИНФО ЦЕНТАР СОКОЛАЦ
